Ovaj stari vic je toliko dobar (i trenutno aktuelan) 
, da bar deo moram ovde da citiram:
Bill Gates je svojevremeno, na COMDEX sajmu, uporedio računarsku industriju sa auto industrijom i izjavio: “Da je GM držao korak sa tehnologijom, kao što je to učinila računarska industrija, svi bi vozili automobile od dvadeset pet dolara, koji prelaze 1.600 kilometara sa manje od 4 litra goriva”. U odgovoru na njegov komentar, GM je objavio saopštenje za javnost navodeći: “Da je GM razvijao svoju tehnologiju kao što je svoju razvijao Microsoft, svi bi vozili automobile sledećih karakteristika:
• Morali bi da pritisnete “Start” dugme da bi isključili motor.
• Vaš automobil bi dva puta dnevno bez ikakvog razloga doživeo havariju.
• Povremeno bi vaš automobil jednostavno stao na sred puta, bez ikakvog razloga. Vi bi morali da ga odgurate do bankine, zatvorite sve prozore, ugasite motor, upalite motor i otvorite sve prozore pre nego što bi mogli da nastavite put. I vi bi to smatrali potpuno normalnim…
• Povremeno bi neka jednostavna aktivnost, kao što je npr. skretanje u levo, dovela do toga da se vaš automobil ugasi i odbije da se ponovo upali, u kom slučaju bi morali ponovo da instalirate motor.
• Samo jedna osoba u jednom trenutku bi mogla da koristi automobil, ukoliko ne kupite “Car95″ ili “CarNT” (vic je ipak s kraja prošlog veka ). Ali onda bi morali da dokupite sedišta.
• Macintosh bi napravio automobil koji pokreće Sunce, pouzdan, pet puta brži i dva puta lakši za vožnju, ali bi mogao da se vozi na samo 5% puteva.
• Lampice za upozorenje na nivo ulja, temperaturu vode i rad alternatora, bile bi zamenjene jednom lampicom za “opšte upozorenje”.
• Povremeno, bez ikakvog razloga, vaš automobil bi se zaključao i odbijao da vas pusti unutra, sve dok istovremeno ne povučete ručicu na vratima, okrenete ključ u bravi i uhvatite se za antenu.
• Vazdušni jastuk bi vas upitao: “Are you sure?” pre nego što bi se aktivirao.”…
• itd. 
Zašto mi je baš sad ovaj vic pao na pamet? Pa, zbog Toyote i svega onog što joj se dešava već izvesno vreme. Kompanija koja je svoj brend gradila na pouzdanosti i kvalitetu, doživljava crne dane i to baš zbog problema sa softverom! Kao da se gornji vic ušunjao u Toyotine proizvodne hale… 
Softver je već uveliko postao sastavni deo automobila. U modelima najviše klase implementirani su softveri sa skoro 100 miliona linija koda koji kontrolišu neke od najvitalnijih funkcija automobila (Air-bag, ABS, kočioni sistem, kontrola motora, ubrzanja, upravljački sistem itd.). Čak i u automobilima najniže klase (po svetskim merilima) implementirani su softveri dugački više desetina miliona kodnih linija…
Postoje mišljenja da vozači ne bi trebalo da budu zabrinuti zbog problema sa automobilskim softverom, jer se on uvek može nadograditi i „zakrpiti“, baš kao i svaki PC softver. Međutim, ljudi ne koriste automobil na isti način kao računar. Oni ne žele da imaju vozilo koje zahteva „krpljenje“ softvera na mesečnom nivou, da bi se odstranile sve (detektovane) softverske greške. Ljudi vole da se u automobilu osećaju sigurno i da ga imaju pod svojom kontrolom. A upravo to vlasnici Toyotinih automobila trenutno nemaju…
Interesantno je razmišljanje Toyotinog menadžmenta u takvom trenutku krize – problem treba definisati kao mehanički, ne softverski. Zašto? Zato što se pogrešno skrojena podna prostirka ili papučica gasa koja se zaglavljuje mogu lako zameniti. I korisnici to vide kao manji problem (ne manje opasan, ali manje kompleksan). Ako je problem u elektronici automobila, on postaje vrlo komplikovan za otklanjanje, kako iz vozila, tako i iz svesti korisnika…
Jer, niko ne želi da ga u odsudnom trenutku vazdušni jastuk upita “Are you sure?“, zar ne?
No comments:
Post a Comment